BOLEST SRCA I TELESNA REKREACIJA – I DEO

13. apr. 2017.

Komentari: 0
Kategorija: Ostalo

BOLEST SRCA I TELESNA REKREACIJA – I DEO

Srčana oboljenja  mogu da budu nasledna I stečena. Stečeni srčani problemi uglavnom nastaju zbog  neadekvatnog načina života.  Stres, loša ishrana i telesna neaktivnost  najviše doprinose kardio vaskularnim oboljenjima. Dakle, osobe bez ili sa veoma malom fizičkom aktivnosti spadaju u rizičnu grupu.

Inkavitet  najveća opsnost po zdravlje srca ?

Savremen način života i  rada sa sobom nosi veliku napetost i stres.  Tržište je preplavljeno nezdravom hranom koja se uglavnom konzumira.  Brza hrana podrazumeva  jeftinu proizvodnju i  veliki profit za proizvođača. Pored toga ona čoveka oslobađa od  nabavke  i kuvanja,  odnosno spremanja. Exercise-slows-down-the-progression-of-the-eraly-memory-decline-charactersistics-of-Alzheimers-disease-according-to-research-lead-by-Marie-Christine-Pardon-in-the-School-of-Biomedical-Sciences Prva konstatacija  bi bila  da  je  to pozitivno, jer čoveku obezbeđuje više slobodnog vremena.  Medjutim nije tako.  To slobodno vreme se gubi u korist profesionalnog rada, koji je po ceo dan.  Nakon kancelarijskog rada  nastavlja se profesionalni rad kod kuće, a čak i u restoranu za vreme obedovanja na  laptopu. Pri tome je  prisutna  stalna  napetost  u obavezi da se trenutni posao što pre završi. Kad se tome doda inkavitet  koji je prouzrokovan sedenjem  u prevozu do posla i pri  povratku sa istog, za vreme obedovanja, u kafiću, u bioskopu, pozorištu, gledanjem TV-a, pripremanjem ispita , čitanjaem knjiga, pretraživanjem interneta itd. dobija se zastrašujići podatak  provedenog vremena u kom je čovek fizički neaktivan.  Za sve to vreme naše srce pati.  Da bi smo mu pomogli neophodno je da se izlažemo  umerenoj aerobnoj aktivnosti.  S jedne  strane je inkavitet, hektika i loša hrana   kao negativne strane života, a na drugoj  je telesna rekreacija  kao svetlost za bolji život.

Kako srcu pomoći   

Osobe koje imaju posao koji nosi sa sobom napetost i stres, a uz to se nezdravo hrane,  kao spasenje bi moralo da traži u telesnoj rekreaciji.  Jedna od najdelotvornijih aktivnosti je  aerobna.  Ona je na prvom mestu jako preventivno sredstvo koje deluje kao kompenzacija  na loše životne uticaje.  Kontinuiranom  umerenom telesnom aktivnošću  može da se spreči nastajanje mnogih zdrastvenih problema, a medju njima kao najteže  kardio vaskularne bolesti.  Ako  se aktivnost pravilno  upražnjava  ono  može da pomogne i  da se stepen srčanog oboljenja  smanji. Dakle, netačne su neke tvrdnje  da osobe sa srčanim problemima ne smeju da se zamaraju.  Inkavitet  može samo pogoršati stanje. 

Telesna rekreacija  je jako sredstvo zdravlja

Srce je mišić koji nikad ne odmara,  za razliku od skeletnih mišića koji se odmaraju naročito za vreme sna. Laički bi se zaključilo da zbog toga srce treba što više odmarati. Veća produktivnost u svim sverama života može se postići samo radom, a ne pasivnošću. To isto važi i kada je u pitanju bolja funkcionalnost srca. Ona se ne može dovesti na viši nivo odmaranjem  nego vežbanjem, odnosno treningom srca.

Zašto sam rekao može, a nisam rekao da će se to neminovno desiti?  Zato što se nestručnim  radom  može i pogoršati stanje. S druge strane, aktivnost može biti i nedovoljno podsticajna  za dovodjenje funkcije srca na viši nivo.  Zbog toga ovim radom mogu da se bave samo visoko osposobljeni stručnjaci sa mnogo iskustva.

Nastavlja se…

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.